2010

Јануар

• 4. јануар — Србија поднела Међународном суду правде у Хагу контратужбу против Хрватске за геноцид у периоду 1991—1995.
• 10. јануар — Иво Јосиповић изабран за трећег председника Хрватске.
• 12. јануар — Земљотрес на Хаитију 2010..
• 17. јануар — Хрватски председник, Стјепан Месић, пред крај свог мандата, изјавио је да би у случају отцепљења Републике Српске, послао војску у дистрикт Брчко и пресекао коридор, чиме би овај ентитет моментално престао да постоји.
• 19—31. јануар — Европско првенство у рукомету у Аустрији.
• 22. јануар — Епископ нишки Иринеј је изабран за 45. патријарха Српске православне цркве.
• 23. јануар — Новоизабрани врховни поглавар Српске православне цркве, патријарх српски Иринеј, устоличен у Саборној цркви у Београду.

Фебруар

• 1. фебруар — Отпочела примена Прелазног трговинског споразума између Европске уније и Србије.
• 5. фебруар — Лидер Нове Србије, Велимир Илић, физички нападнут у центру Београда док је давао изјаву новинарима.
• 8. фебруар — У серији лавина на планини Хиндукуш у Авганистану погинуло је 172 особа, а затрпано око 2000.
• 8. фебруар — Горан Кнежевић, бивши градоначелник Зрењанина, постао повереник Српске напредне странке за Средњобанатски округ.
• 15. фебруар — У Бујановцу, од последица подметнуте бомбе, тешко повређен један припадник МУП-а Србије.
• 18. фебруар — Иво Јосиповић положио заклетву и званично постао трећи председник Хрватске.
• 27. фебруар — Земљотрес јачине 8,8 Меркалијеве скале погодио Чиле. Погинуло 300 људи, материјална штета велика.

Март

• 3. март — Британски судија наложио да ратни члан Председништва Босне и Херцеговине Ејуп Ганић, који је ухапшен на лондонском аеродрому Хитроу по оптужници тужилаштва Републике Србије за злочин у Добровољачкој улици 1992, буде задржан у притвору до 29. марта.
• 10. март — Србија званично затражила од Уједињеног Краљевства изручење Ејупа Ганића, некадашњег члана Председништва Босне и Херцеговине.
• 16. март — Певачица Ксенија Пајчин и њен дечко Филип Каписода пронађени мртви у стану на Вождовцу.
• 23. март — Радован Јелашић поднео оставку на функцију гувернера Народне банке Србије.
• 27. март — Власник бивше пирамидалне "Југоскандик банке" Јездимир Васиљевић изручен је из Холандије органима Републике Србије.
• 29. март — Више од 30 особа убијено у две одвојене експлозије на станицама подземне железнице у Москви.
• 30. март — Кинески произвођач возила "Џили" купио је шведску фабрику аутомобила "Волво", која је била власништво америчког "Форда" за око две милијарде евра.
• 31. март — Скупштина Србије усвојила Декларацију којом изричито осуђује злочин у Сребреници.

Април

• 7. април — Више хиљада особа у Бишкеку је започело протесте који су довели до пада режима Курманбека Бакијева.
• 10. април — Тупољев Ту-154M који је носио председника Пољске Леха Качињског се срушио покушавајући да по густој магли слети на аеродром код Смоленска.
• 12. април — Дејан Шошкић, председник Савета Народне банке Србије, предложен за гувернера НБС.
• 13. април — Председник Србије Борис Тадић у посети Требињу и Мостару.
• 14. април — Земљотрес у кинеској провинцији Кингхаи (шири Тибет), преко 2000 мртвих.
• 15 — 21. април — Пепео од вулканске ерупције на Исланду знатно пореметио авио-саобраћај изнад Европе; отказано 95.000 летова. Процена штете за авио-индустрију је 1,7 млрд. долара, многи су имали губитке због немогућности превоза робе.
• 16. април — Састанак председника Шољома (Мађарска), Бориса Тадића и Иве Јосиповића у Печују.
• 20. април — Експлозија на нафтној платформи Дипвотер Хоризон у Мексичком заливу, гине 11 људи. Конструкција тоне 22. 4., примећено истицање нафте, једно од највећих икад.
• 20. април — У Београду почиње суђење Сретену Јоцићу ("Јоца Амстердам"), оптуженом за убиство Иве Пуканића.
• 21. април — Сукоб полиције и борачких удружења на протестима у Сарајеву, оштећена зграда федералне владе.
• 21. април — У присуству највиших државних званичника Србије, свечано отворен обновљени Авалски торањ.
• 21. април — Споразумом украјинског предсједника Виктора Јануковича и руског предсједника Дмитрија Медвједева на 25 година продужен боравак руске Црноморске флоте у бази Севастопољ.
• 22. април — БиХ примљена у Акциони план за чланство у НАТО (МАП).
• 23 — 24. април — Насилно уклањање базних станица српских провајдера мобилне телефоније са јужног Косова, албанци уништили и опрему српских радио станица.
• 24. април — Састанак Гул - Тадић - Силајджић у Истанбулу (Истанбулска декларација).
• 25. април — Трицом у последњих 0,6 секунди утакмице са Цибоном, КК Партизан осваја НЛБ (Јадранску) лигу.
• 25. април — Други круг парламентарних избора у Мађарској: опозициони Фидесз, који је већ освојио апсолутну већину, сада има и двотрећинску са крајње десном КДНП. Почиње 16 година доминације Виктора Орбана.
• 27. април — Европска дужничка криза: дебитни рејтинг Грчке, која је 23. 4. затражила новац из пакета помоћи, деградиран на "смеће" статус - губици на берзама.
• 30. април — Свечано отварање Експо 2010 у Шангају. Приредба ће трајати до 31.10.

Мај

• 2. мај — Земље Еурозоне и ММФ договорили подршку Грчкој од 110 млрд. еура током три године, у замену за оштре мере штедње (потврђено 7. 5.).

• 2. мај — СПЦ канонизовала Јустина Поповића.
• 5. мај — Протести у Грчкој (2010-2012): у Атини приликом демонстрација против владиних мера штедње избили нереди у којима је страдало троје људи у запаљеној банци.
• 5. мај — Гудлак Џонатан и формално постаје председник Нигерије након смрти Умаруа Yар'Адуе (до 2015).
• 6. мај — Општи избори у Великој Британији: Конзервативци 305 мјеста (+95), Лабуристи 258 (-91), Либерал демократи 57 (-5), остали 29 - без већине за самостално састављање владе (326 места), први пут од 1974.
• 9. мај — ЦДУ и ФДП губе изборе на покрајинским изборима у Северној Рајнској и Вестфалији чиме је њемачка канцеларка Ангела Меркел остала без већине у горњем дому немачкпг парламента.
• 10. мај — Европски савет министара договорио "Европски стабилизациони механизам" - подршку еуру од €750 млрд. (поред €250 млрд. од ММФ).
• 11. мај — Дејвид Камерон, вођа Конзервативне партије, постаје премијер Уједињеног Краљевства.
• 11. мај — Вођа конзервативаца Давид Камерон након склапања коалицијског споразума с либералним демократима постаје нови премијер Уједињеног Краљевства (до 2016). Ник Клег је заменик премијера. Прва коалициона влада у УК од Другог светског рата, Камерон је најмлађи премијер од 1812. Крај лабуристичке владавине започете 1997.
• 11. мај — Бенигно Акино III, син бивше предсједнице Коразон Акино, победио на председничким изборима на Филипинима (ступа на положај 30. 6., остаје до 2016).
• 12. мај — У Аустралији ухапшен Драган Васиљковић (Капетан Драган), који је нестао 30. 3., након одлуке аустралијског Врховног суда о његовом изручењу Хрватској.
• 14. мај — Душевно поремећена особа убила ножем троје и ранила осам особа, од чега петоро деце у Високом.
• 14. мај — У обрачуну нарко картела у Боливији убијена тројица Срба телохранитеља.
• 16. мај — Основана нова политичка странка - Уједињени региони Србије на челу са лидером Г 17 плус Млађаном Динкићем.
• 19. мај — Тајландска војска после 6 недеља растерала Црвенокошуљаше из центра Бангкока, убијена 91 особа, рањено 2.100.
• 19. мај — Словенски студенти у Љубљани, приликом демонстрација против предложених мера штедње владе Борута Пахора, разбили прозоре на згради парламента.
• 20. мај — Међународни тим истраживача установио да је јужнокорејска корвета Кеонан потопљена севернокорејским торпедом (у марту) - скок тензија, прекид трговачких веза 24. 5.
• 20. мај — Објављено да су научници створили вештачки геном бактерије Мицопласма цаприцолум.
• 21. мај — Увече украдена статуа дечака са Чукур-чесме, два дана касније пронађена изломљена.
• 22. мај — Аир Индиа Еxпресс лет 812: авионска несрећа у граду Мангалор, Индија - од 166 путника и чланова посаде преживело 8 (управљао бивши пилот ЈАТ-а Златко Глушица).
• 22. мај — Интер је првак Европе (играо и Дејан Станковић).
• 23. мај — Локални избори у Црној Гори (Подгорица и још 13 општина) - најуспешнија ДПС.
• 25. мај — У Словенији ухапшено 15 осумњичених да су сарадници Дарка Шарића (наставак операције "Балкански ратник").
• 26. мај — Четвородневни окршаји у Кингстону, Јамајка, однели преко 70 жртава у покушају хапшења Кристофер "Дудус" Цоке-а, осумњиченог за трговину дрогом (ухапшен 22. 6. у близини града).
• 26. мај — Покушај спречавања избијања нафте у Мексичком заливу методом топ килл (неуспешно). Нафта куља са дна мора од априла.
• 29 — 30. мај — Састанак Игманске иницијативе у Сарајеву, учествују лидери БиХ, Србије, Хрватске и Црне Горе. Иво Јосиповић посетио Републику Српску.
• 29. мај — Виктор Орбан по други пут постаје премијер Мађарске.
• 30. мај — У српским општинама на Косову локални избори у организацији Републике Србије, Срби и Албанци се гађали камењем на мосту у Косовској Митровици.
• 31. мај — Напад на флотилу за Газу: израелски командоси зауставили хуманитарни поморски конвој за Газу (флотила од шест бродова са преко 600 активиста и теретом од 10.000 тона, углавном грађевинског материјала) - на главном броду дошло до сукоба, погинуло девет турских активиста.
• 31. мај — Више јавно тужилаштво у Београду подигло оптужницу против бившег министра одбране СЦГ Првослава Давинића, у вези афере „Сателит“.

Јун

• 3. јун — Авион Ј-22 Орао Војске Србије пао у Гружанско језеро код Крагујевца. Пилот лакше повређен.
• 10. јун — На граничном прелазу Моровић ухапшен Милош Симовић, један од осуђених припадника Земунског клана за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића.
• 11. јун — 11. јул — Светско првенство у фудбалу у Јужној Африци.
• 14. јун — Министри спољних послова земаља ЕУ дали сагласност да се ратификује Споразум о стабилизацији и придруживању са Србијом.
• 23. јун — Фудбалска репрезентација Србије елиминисана са Светског првенства у Јужној Африци, након што је од Аустралије изгубила 2:1.
• 23. јун — Глумац Борис Исаковић повређен у експлозији бомбе у Новом Саду која је била подметнута под његов аутомобил.
• 24. јун — Након три дана игре, на турниру у Вимблдону завршен је убедљиво најдужи меч у историји професионалног тениса у којем је Американац Џон Изнер победио Француза Николу Махија резултатом 70:68 у гемовима, у петом сету.

Јул

• 1. јул — Војска Србија је започела процес професионализације. Конкурс за професионалне војнике отворен је, како би се попунио законски број до 11 хиљада професионалних војника.
• 2. јул — Једна особа погинула, а 11 повређено у експлозији бомбе у северном делу Косовске Митровице.
• 22. јул — Међународни суд правде у Хагу саопштио саветодавно мишљење према којем декларација о независности Косова и Метохије из фебруара 2008. није у супротности са међународним правом и са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН.
• 23. јул — Влада Србије, на ванредној седници, одлучила да Србија настави у Уједињеним нацијама дипломатску и правну борбу за очување територијалног интегритета и суверенитета, након саветодавне одлуке Међународног суда правде у Хагу.
• 24. јул — Новинар недељника Време, Теофил Панчић, физички нападнут у Земуну. Новинарске организације, као и највиши државни функционери, најоштрије осудили напад.
• 26. јул — Скупштина Србије усвојила, након мишљења МСП, Одлуку о наставку активности Републике Србије у одбрани суверенитета и територијалног интегритета земље.
• 28. јул — Дејан Шошкић изабран за новог гувернера Народне банке Србије.

Август

• 10. август — Одлуком Уставног суда Србије укинут "косовски додатак" запосленима на Косову.
• 12. август — Руски председник Дмитриј Медведев укинуо је ванредно стање због пожара у три од седам руских покрајина које су захваћене шумским пожарима.
• 13. август — Нове обилне кише сручиле су се на западу Кине гдје је 19 особа изгубило живот у покрајинама Гансу и Сечуан, недалеко од зоне погођене клизиштима у којима је готово 1.750 људи изгубило живот или нестало.
• 14. август — Ухапшен је Волфганг Култерер, бивши директор Хипо Гроуп Алпе Адриа која се нашла уплетена у бројне афере на подручју бивше Југославије
• 17. август — У руднику лигнита Лубница код Зајечара погинуо рудар.
• 19. август — Последња америчка борбена бригада се повукла из Ирака.
• 21. август — Избори за аустралијски федерални Парламент завршили без да је и владајућа Лабуристичка партија и опозицијска десничарска Коалиција успјела освојити апсолутну већину.
• 22. август — Успостављен контакт са 33 рудара у Копиапó-у (Чиле), који су заробљени на дубини од 700 метара од рушења јаме 5. август — мислило се да би извлачење трајало месецима.
• 24. август — ФК Партизан у Бриселу победио Андерлехт на пенале и пласирао се у Лигу шампиона, први пут од 2003. Славље на улицама (биће у групи са Арсеналом, Шахтјором и Брагом).
• 24. август — Савет Европе критиковао Француску због протеривања Рома с нелегалним боравком.
• 25. август — Хрватска изручила Србији Срећка Калинића који се тамо крио.
• 26. август — Немачки министар спољних послова Гвидо Вестервеле у Београду.
• 28. август — Пуштена обновљена пруга Мокра Гора-Вишеград.
• 28. август — 12. септембар — Светско првенство у кошарци у Турској.
• 29. август — 11. септембар — Европско првенство у ватерполу у Хрватској.
• 30. август — Званично почело трговање акцијама НИС-а у Србији (4,8 милиона грађана добило по пет акција почетне вредности 505 динара, тј. €4,8).
• 31. август — 10. септембар — Европско првенство у ватерполу за жене у Хрватској.

Септембар

• 5. септембар — Римокатоличка црква је свечано отворила Катедралу Мајке Терезе у Приштини.
• 8. септембар — Србија и Европска унија постигле договор о тексту Резолуције коју ће Србија поднети УН у вези одлуке Међународног суда правде по питању једностране сецесије Косова и Метохије.
• 9. септембра — Седамнаест људи убијено је у самоубилачком нападу на тржиште у Владикакказу, главном граду Северне Осетије.
• 11. септембар — Кошаркашка репрезентација Србије изгубила у полуфиналу Светског првенства у Турској од селекције Турске резултатом 83:82.
• 11. септембар — Седам особа повређено у сукобу између Срба и Албанаца у Косовској Митровици.
• 12. септембар — Кошаркашка репрезентација Србије изгубила у борби за бронзану медаљу на Светском првенству у Турској од селекције Литваније резултатом 99:88 и тако заузела четврто место.
• 15. септембар — Радомир Антић смењен са дужности селектора Фудбалске репрезентације Србије, и на његово место именован је Владимир Петровић Пижон.
• 25. септембар — 10. октобар — Светско првенство у одбојци у Италији.

Октобар

• 3. октобар — Патријарх СПЦ Иринеј устоличен у Пећкој Патријаршији.
  • Википедија:Непознат датум — Одржани општи избори у Босни и Херцеговини. Милорад Додик изабран за председника Републике Српске.
• 4. октобар — 22 особе повређене у судару воза Железнице Србије и службеног воза бугарских железница код места Драгоман у Бугарској.
• 10. октобар — Приликом нереда који су избили у Београду поводом одржавања Параде поноса, повређено више од 100 особа док је више од 150 особа ухапшено. У центру Београда причињена већа материјална штета.
• 10. октобар — Мушка одбојкашка репрезентација Србије освојила је 3. место и бронзану медаљу на Светском првенству у Италији, савладавши екипу домаћина.
• 12. октобар — Амерички државни секретар Хилари Клинтон посетила Београд, где је имала сусрете са највишим српским званичницима.
• 12. октобар — Због нереда које су изазвали српски навијачи, прекинута квалификациона утакмица између фудбалских репрезентација Србије и Италије у Ђенови.
• 14. октобар — Скупштина Србије усвојила Декларацију о осуди злочина који су почињени над српским народом на простору бивше СФРЈ током ратова 1990-их.
• 15. октобар — Најдужи тунел потрошен на свету, Готтхард, који ће служити за железнички саобраћај. Тунел у срцу швајцарских Алпа биће дугачак 57 километара.
• 25. октобра — Државе чланице ЕУ сложиле су се да дају Европској комисији мандат да почне да ради на изради „авис“ на захтев Србије за чланство.
• 26. октобар — Тарик Азиз, ирачки потпредседник режима Садама Хусеина, осуђен на смрт на суду у Багдаду због прогона исламистичких странака.
• 29. октобар — УЕФА регистровала прекинуту квалификациону утакмицу Италија-Србија резултатом 3:0 за Италију, а оба фудбалска савеза казнила новчано.
  • 29. октобар — 14. новембар — Светско првенство у одбојци за жене у Јапану.

Новембар

• 2. новембар — Пала косовска влада Хашима Тачија.
• 3. новембар — Земљотрес јачине 5,4 Рихтера погодио Краљево. Две особе погинуле, повређено на десетине, а причињена и већа материјална штета.
• 4. новембар — Председник Србије, Борис Тадић, посетио Вуковар и Овчару, као први председник Србије који је дошао у тај град и одао почаст жртвама злочина на Овчари који се догодио у јесен 1991.
• 7. новембар — Српска напредна странка је облежила своју двогодишњицу скупом у "Арени" коме су присуствовали су представници политичких партија, амбасадор Русије у Србији Александар Конузин и бивши амерички амбасадор Вилијам Монтгомери.
• 15. новембар — Милорад Додик ступио на дужност председника Републике Српске.
• 19. новембар — Свети архијерејски сабор Српске православне цркве рашчинио владику Артемија.
• 23. новембар — Северна Кореја бомбардује острво Иеонпиеонг, што је изазвало војни одговор од Јужне Кореје. Инцидент је изазвао ескалацију тензија на Корејском полуострву и добио широко распрострањену међународну осуду. Уједињене нације су изјавиле да је један од најозбиљнијих инцидената од краја Корејског рата.
• 24. новембар — Комесар за проширење Европске уније, Штефан Филе, уручио српском премијеру Мирку Цветковићу упитник Европске комисије.

Децембар

• 5. децембар — Тениска репрезентација Србије освојила Дејвис куп, победом над селекцијом Француске у Београду.
• 7. децембар — Ухапшен Џулијан Асанж, власник сајта Викиликс који је објавио поверљиве депеше америчке дипломатије.
  • 7—19. децембар — Европско првенство у рукомету за жене у Данској и Норвешкој.

• 8. децембар — 83 затвореника су погинуле у пожару у чилеанском граду Сантијагу.
• 10. децембар — Бивши премијер Иво Санадер ухапшен је, на основу хрватског налога за хапшење, на штандовима за наплату путарине на аутопуту Аустриан А10 у провинцији Салзбург и осуђен на 14-дневни притвор.
• 12. децембар — Према извештају Дика Артхисарија у Савета Европе од организатор отимца људи (Срба и неалбанаца) и трговине људским органима био је Хашим Тачи и Дреничка група.
• 14. децембар — Министри спољних послова држава чланица Европске уније сложили су се да Црној Гори доделе статус кандидата за чланство.

• 15. децембар — Укинуто обавезно служење војног рока у Србији.
• 16. децембар — Kомитет за правна питања и људска права Парламентарне скупштине Савета Европе на седници у Паризу, усвојио је извештај Дика Мартија о трговини људским органима на Kосову, позивајући да се на националном и међународном нивоу спроведе серија истрага, потраге за доказима о нестанцима људи, трговини људским органима и корупцији какву су проводиле криминалне групе и политички кругови на Kосову и Метохији.
• 18. децембар — Борис Тадић, на скупштини ДС-а, поново изабран за председника Демократске странке.

Фебруар

• 7. фебруар — Михаило Марковић, академик и филозоф (*1923)

Март

• 3. март — Момо Капор, српски књижевник (*1937)
• 12. март — Душанка Калањ, спикер и водитељ Телевизије Београд (*1934)
• 16. март
• Ксенија Пајчин, поп певачица (*1977)
• Филип Каписода, црногорски манекен (*1987)

Април

• 6. април — Александар Младеновић, српски филолог, академик (*1930)
• 10. април — Лех Качињски, председник Пољске (*1949)
• 20. април — Биљана Ковачевић-Вучо, српска правница (*1952)

Мај

• 3. мај — Радослав Златан Дорић, позоришни редитељ (*1940)
• 7. мај — Светозар Стојановић, филозоф (*1931)
• 25. мај — Добрила Шокица, српска глумица (*1934)
• 25. мај — Ерих Кош, српски књижевник и преводилац, редовни члан САНУ (*1913)
• 29. мај — Денис Хопер, амерички глумац и режисер. (*1936)

Јун

• 15. јун — Беким Фехмију, југословенски глумац албанског порекла (*1936)
• 18. јун — Жозе Сарамаго, португалски писац, добитник Нобелове награде за књижевност (*1922)
• 18. јун — Богдан Богдановић, архитекта и бивши градоначелник Београда (*1922)
• 18. јун — Драго Ћупић, лингвист, дугогодишњи директор Института за српски језик САНУ (*1932)
• 26. јун — Алгирдас Бразаускас, председник и премијер Литваније (*1932)
• 26. јун — Жарко Команин, српски књижевник (*1935)

Јул

• 1. јул — Миодраг Ђукић, драмски писац (*1938)
• 7. јул — Шандор Пал, универзитетски професор, председник и оснивач Демократске заједнице војвођанских Мађара (*1956)
• 8. јул — Богомил Карлаварис, сликар и професор универзитета (*1924)
• 14. јул — Иван Јагодић, српски глумац (*1936)
• 28. јул — Здравко Рандић, филмски редитељ (*1925)
• 31. јул — Феликс Пашић, новинар, позоришни критичар и публициста (*1939)

Август

• 21. август — Кристоф Шлингензиф, немачки режисер (*1960)
• 22. август — Стјепан Бобек, фудбалер (*1923)
• 31. август — Лоран Фињон, француски бициклиста. (*1960)

Септембар

• 10. септембар — Раде Марковић, српски глумац (*1921)
• 22. септембар — Предраг Тасовац, српски глумац (*1922)
• 24. септембар — Освалт Коле, немачки новинар и пионир сексуалног образовања (*1928)
• 29. септембар — Војислав Воки Костић, српски композитор (*1931)

Октобар

• 3. октобар — Драган Сакан, оснивач адвертајзинга у бившој Југославији (*1950)
• 7. октобар — Милка Планинц, југословенска политичарка
• 25. октобар — Александар Флакер, историчар књижевности (*1924)
• 29. октобар — Војислав Кораћ, историчар архитектуре (*1924)

Новембар

• 5. новембар — Слободан Голубовић Леман, истакнути филмски радник (*1944)
• 7. новембар — Илија Обрадовић, инжењер електротехнике (*1911)
• 27. новембар — Ирвин Кершнер, амерички редитељ. (*1923)
• 28. новембар — Лесли Нилсен, канадско-амерички глумац. (*1926)

Децембар

• 13. децембар — Ричард Холбрук, амерички дипломата (*1941)
• 17. децембар — Мира Сањина, балерина и кореограф Народног позоришта у Београду (*1924)
• 24. децембар — Љубомир Ћипранић, српски глумац (*1936)
• 29. децембар — Владан Батић, српски политичар, оснивач и председник Демохришћанске странке Србије (*1949)

• Физика — Андреј Гејм и Константин Новосел
• Хемија — Еи-Ичи Негиши, Акира Сузуки и Ричард Хек
• Медицина — Роберт Едвардс
• Књижевност — Марио Варгас Љоса
• Мир — Љу Сјаобо
• Економија — Питер Дајмонд, Дејл Мортенсен и Кристофер Писаридес

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума