26. јануар — Кошава од 20–25 м/с и хладноћа од -13 степени у Београду, бродови заробљени ледом на рекама.
23—30. јануар — Друго Московско суђење, Седамнаесторици из "Антисовјетског троцкистичког центра" (Карл Радек, Георгиј Пјатаков, Григориј Сокољников...) — тринаест функционера Комунистичке партије СССР осуђено на смрт због наводног учешћа у завери Лава Троцког против врха државе.
30. јануар — Хитлер отказао и последње обавезе према Версајском уговору, Рајсхтаг продужује Закон о ванредном овлашћењу из 1933. за још четири године.
31. јануар — Батаљон Димитров се придружио 15. интернационалној бригади, у њему је и 25 Југословена (Вељко Влаховић, Франц Розман...).
5. фебруар — Председник САД Рузвелт предлаже да се број судија Врховног суда САД повећа са 9 на 15 (реформа прозвана "план за паковање суда").
7. фебруар — Основан Савез југословенске аеронаутичке индустрије.
3 - 8. фебруар — Шпански грађански рат – Битка за Малагу се окончава победом националиста и Италијана и заузећем града; убијене хиљаде републиканаца, отворена паљба и на колону избеглица.
6. фебруар — У Београду ради Одсек дечје полиције, за поступање са напуштеном децом и млађим малолетницима.
6. фебруар — 27. фебруар — Битка на Харами, источно од Мадрида: националисти постижу неке успехе али не успевају постићи пробој.
13. фебруар — Пожар у биоскопу у (Ш)Антоунгу у Манџурији, извештава се о 685 (или 658) жртава.
15. фебруар — Одбор за немешање у Лондону одлучио да се по земљама забрани регрутовање и слање добровољаца за Шпанију, од 20. фебруара, и да шпанске границе буду под међународном контролом.
19. фебруар — Јекатит 12: Током јавне церемоније у Вицекраљевској палати (бившој царској резиденцији) у Адис Абеби, Етиопија, два еритрејска националиста покушавају да убију вицекраља Родолфа Грацијанија са неколико граната.
28. фебруар — Туча у Београду између студената комуниста и ЗБОР-ових "летећих одреда" испред биоскопа Триглав у Сарајевској.
Март
4. март — У југословенским водама заустављен француски брод Ла Цорсе који је требао превести 400 добровољаца у Шпанију, међу ухапшенима је Адолф Мук, члан ЦK KПЈ..
25. март — У Београду потписан петогодишњи уговор о ненападању и неутралности са Италијом (поштовање граница, повластице мањинама, ликвидација усташког проблема, признање италијанске власти у Етиопији...).
28. март — На локалним изборима у Софији први пут гласају жене.
29. март — Врховни суд САД са 5:4 потврдио уставност минималне плате у држави Вашингтон - ово се сматра крајем ере Локнер (од 1905. одн. 1897.) у којем су обаране мере економске регулације у савезним државама, као и одлуком која је одвратила Рузвелтов план реформе суда.
31. март — Донете уредбе о оснивању Музичке академије и Уметничке академије у Београду, раде од следеће јесени (освећена 21. новембра, Универзитет уметности у Београду).
31. март — Шпански грађански рат: почиње Рат на северу, националистичка офанзива против северне републиканске ексклаве, прва фаза је Баскијска кампања. Бомбардовањем разорен баскијски град Дуранго, око 250 мртвих.
Април
1. април — Аден је постао британска крунска колонија.
19. април — Франсиско Франко ујединио карлисте и фалангисте: Традиционалистичка шпанска фаланга и Комитети националне синдикалистичке офанзиве (ФЕТ y де лас ЈОНС) биће једина партија током диктатуре у Шпанији (Мовимиенто Национал).
23. април — Распуштен Савет одбране Мадрида (растуће тензије између комуниста и анархиста).
6. мај — Немачки цепелин Хинденбург је изгорео у пожару док је покушавао да пристане у морнаричку базу Лејкхерст у Њу Џерзију, одневши животе 36 особа.
7. јул — Инцидент на мосту Марка Пола: сукобом јапанских и кинеских снага на Мосту Марка Пола отпочео Други кинеско-јапански рат (1937-45), највећи рат у Азији током 20. века. Прва је Битка за Пеипинг-Тјенцин.
7. јул — Британска Пелова комисија препоручује поделу мандатне Палестине на арапску и јеврејску државу - одбацују и једни и други.
9. јул — Пожар у Фоxовом депоу у Литл Ферy, Њу Џерсију услед спонтаног сагоревања нитратног филма: изгубљена већина Фоx-ових немих филмова старијих од 1932. и многи материјали Едукешнал Пикчрса.
12. јул — Отворен шпански павиљон на париској изложби и у њему први пут изложена ПикасоваГерника.
14. јул — Совјетски пилот Михаил М. Громов са још двојицом постигао даљински рекорд авионом Тупољев АНТ-25, од Москве до Сан Јацинто, Калифорнија преко Северног пола, 10.148 км.
22. јул — Амерички Сенат одбио Рузвелтов предлог да се прошири Врховни суд.
23. јул — Народна скупштина (доњи дом Народног представништва КЈ) увече усвојила Конкордат са 167 према 129 гласова, али Стојадиновић одлучује да га још не шаље пред Сенат. У поноћ умро патријарх Варнава, после осмонедељног боловања.
25. јул — Битка код Брунете - стратешка победа Националиста над шпанском владом.
26. јул — Гуанганменски инцидент: напад на јапанску војску у Пекингу.
29. јул — Сахрана патријарха Варнаве на Врачару - Црква није хтела државну сахрану (министри и посланици присталице Конкордата ће бити искључени из Цркве).
29. јул — Јапанци улазе у Пеипинг/Пекинг. Побуна у Тонгзхоу: припадници Армије Источног Хопеиа напали јапанске војнике и цивиле.
30. јул — Јапанци заузели Тиањин, дан након бомбардовања у коме је уништен Универзитет Нанкаи. Отворили су пут за освајање Велике кинеске низине, Кинези се повлаче све до Таиерзхуанга следећег марта.
30. јул — Најинтензивнији период Велике чистке у СССР: НКВД-ово наређење № 00447, "О репресирању бивших кулака, криминалаца и других антисовјетских елемената", за шта су створене НКВД-ове тројке, вансудско средство за брзо погубљење и заточење (укинуте 1938).
5. август — Совјетски Савез започиње једну од највећих кампања Велике чистке, како би „елиминисао антисовјетске елементе“. У наредној години, најмање 724.000 људи је отпуштено по наређењу тројки, којима је руководио Јосиф Стаљин.
7. септембар — ЦБС емитује двоипочасовни меморијални концерт широм земље на радију у знак сећања на Џорџа Гершвина, уживо из Холивуд Боула. Појављују се многе познате личности, укључујући Оскара Леванта, Фреда Астера, Ота Клемперера, Лили Понс и чланове оригиналне глумачке екипе Поргија и Бес.
30. септембар — Хеди Ламар, глумица јеврејског порекла рођена у Аустрији, стиже у Њујорк да побегне од свог посесивног мужа, Фридриха Мандла, који је склопио споразуме о оружју са нацистима, и да тамо започне своју холивудску каријеру.
Октобар
1. октобар — Закон о порезу на марихуану ступа на снагу у Сједињеним Државама.
9. октобар — Џими Ејнџел слеће авионом на врх Ђавоље планине; међутим, авион се оштећује и он мора да пешачи кроз прашуму по помоћ.
11. октобар — Турнеја војводе и војвоткиње од Виндзора по Немачкој 1937. године: Војвода и војвоткиња од Виндзора стижу у Берлин да започну 12-дневну турнеју по нацистичкој Немачкој, састајући се са Адолфом Хитлером 22. октобра.
13. октобар — Немачка, у ноти Бриселу, гарантује неповредивост и интегритетБелгије све док се потоња уздржи од војних акција против Немачке.
18–21. октобар – Шпански грађански рат: Читава шпанска северна обала пада у руке фалангиста; републиканске снаге у Хихону, Шпанија, запалиле су резерве бензина пре него што су се повукле пред надирућим фалангистима.
23. октобар — Аустралијски савезни избори: Влада УАП/Коалиције за земљу Џозефа Лајонса поново је изабрана са незнатно повећаном већином, побеђујући Лабуристичку партију коју је предводио Џон Кертин.
5. новембар — Други светски рат: У канцеларији Рајха, Адолф Хитлер одржава тајни састанак и износи своје планове за стицање „животног простора“ за немачки народ (забележено у Хосбаховом меморандуму).
13. децембар — Јапанци заузимају Нанкинг, почиње Нанкиншки масакр - у шест недеља убијено неколико стотина хиљада Кинеза и силовано неколико десетина хиљада жена.
13. децембар — У колегиј кардинала ушао кардинал Ерменегилдо Пеллегринети, папски нунцио у Југославији 1922-1937.
13. децембар — Јапанске трупе окупирале кинески град Нанкинг и у наредних шест седмица побиле око 200.000 Кинеза, махом цивила, а крвопролиће ушло у историју као „силовање Нанкинга”.
20. децембар — Избори у Румунији: либерали остају највећа странка, али су изгубили много места; Жељезна гарда (партија "Све за земљу") на трећем месту са 15,8% гласова.
23. децембар — У Нанту поринут разарач "Београд", први из истоимене класе (завршен 1939).
29. децембар — Ирска Ступа на снагу нови ирски устав: неформална република Ирска уместо Ирске Слободне Државе.
