Hyaenodon (Хијаенодон — „хијенски зуб”) је изумрли род плаценталних сисара, из изумрлог племена Hyaenodontini, унутар изумрле потпородице Hyaenodontinae и изумрле породице Hyaenodontidae, који је у периоду од раног еоцена до раног миоцена настањивао подручје Европе, Азије и Сјеверне Америке.
Етимологија назива
| Племе: | Поријекло назива од: | Значење назива: |
|---|---|---|
| Hyaenodontini |
|
хијенски зуби |
| Род: | Поријекло назива од: | Значење назива: |
|---|---|---|
| Hyaenodon | хијенски зуб |
| Подрод: | Поријекло назива од: | Значење назива: |
|---|---|---|
| Neohyaenodon |
|
нови Хијаенодон |
| Protohyaenodon |
|
први Хијаенодон |
| Врсте: | Поријекло назива од: | Значење назива: |
|---|---|---|
| H. brachyrhynchus | кратконоси Хијаенодон | |
| H. brevirostrus | кратконоси Хијаенодон | |
| H. chunkhtensis |
|
чункхтенски Хијаенодон |
| H. crucians |
|
Хијаенодон мучитељ |
| H. dubius |
|
сумԉиви Хијаенодон |
| H. eminus |
|
далеки Хијаенодон |
| H. exiguus |
|
строги Хијаенодон |
| H. filholi |
|
филхолов Хијаенодон |
| H. gervaisi |
|
жервејов Хијаенодон |
| H. gigas | дивовски Хијаенодон | |
| H. heberti |
|
хебертов Хијаенодон |
| H. horridus |
|
страшни Хијаенодон |
| H. incertus |
|
сумљиви Хијаенодон |
| H. leptorhynchus | усконоси Хијаенодон | |
| H. lingbaoensis | лингбаонски Хијаенодон | |
| H. macrocephalus | великоглави Хијаенодон | |
| H. megaloides | велики Хијаенодон | |
| H. microdon | ситнозуби Хијаенодон | |
| H. milvinus |
|
јастребов Хијаенодон |
| H. minor |
|
мали Хијаенодон |
| H. mongoliensis | монголски Хијаенодон | |
| H. montanus |
|
планински Хијаенодон |
| H. mustelinus |
|
ласичји Хијаенодон |
| H. pervagus |
|
Хијаенодон луталица |
| H. pumilus |
|
патуљасти Хијаенодон |
| H. raineyi |
|
рајнејов Хијаенодон |
| H. requieni |
|
реквијев Хијаенодон |
| H. rossignoli |
|
розинголов Хијаенодон |
| H. venturae |
|
блиски Хијаенодон |
| H. vetus |
|
стари Хијаенодон |
| H. weilini |
|
вејлинов Хијаенодон |
| H. yuanchuensis |
|
јуанчуански Хијаенодон |
Опис












Представници рода Hyaenodon су посједовали масивне дугачке лобање са дугом издуженом њушком и јаким вилицама које су им омогићавале јак угриз, на што указују и подручја на лобањама за која су била причвршћени велики и јаки мишићи вилица. Омјер величине главе и мозга у поређењу са тјелом код ови сисара, када се упореди са звијерима, је доста другачији. Док су им главе биле доста велике, мозгови су им били мали. Чуло мириса је био јако изражен код ови сисара, као и чуло слуха. Врат им је био кратак и посједовао је издужене наставке тјела пршљена, који су били присутни и на грудним пршљеновима. На ове издужене наставке су били причвршћени јаки мишићи чија се улога огледа у ношењу и преношењу тежине главе на тјело. Тјело им је било дуго и робусно, а реп им је био дуг. Ноге су им биле витке грађе и прилагођене за кретање по сухом и тврдом тлу. Ове врсте сисара су се кретале дигитиградно.
Највећа знана врста из рода Hyaenodon је била Hyaenodon gigas, која је била дужине око 3 m, висине у раменима од 1,4 m и тежине од 500 kg, а лобања јој је била дужине 50 cm. Достизала је величину одраслог тигра или чак нешто веће димензије. Врсте Hyaenodon microdon и Hyaenodon pumilus су достизале величину куне златице, врста Hyaenodon chunkhtensis је достизала величину домаће мачке, Hyaenodon raineyi величину сиве лисице, Hyaenodon eminus величину пругасте хијене, Hyaenodon pervagus величину леопарда, а Hyaenodon incertus величину омањег лава. Врста Hyaenodon horridus је достизала величину сивог вука и тежину од 24,93 до 49,233 kg. Лобања ове врсте је достизала дужину од 35 cm, а запремина мозга у лобањи код ове врсте је износила 125 cm3.. Врста Hyaenodon crucians је тежила од 9,14 до 24,8 kg, а запремина мозга у лобањи код ове врсте је износила 47 cm3. Врста Hyaenodon brachyrhynchus је тежила око 17,6 kg, Hyaenodon requieni је око 38,3 kg, Hyaenodon minor је око 7,65 kg, Hyaenodon heberti је око 30,53 kg, Hyaenodon gervaisi је око 50,36 kg, Hyaenodon rossignoli је око 4,48 kg, Hyaenodon dubius је око 23 kg, Hyaenodon exiguus је око 5 kg, Hyaenodon leptorhynchus је око 11 kg, Hyaenodon filholi је око 2 kg, Hyaenodon mustelinus око 5 kg, Hyaenodon montanus је око 33,12 kg, Hyaenodon venturae је око 4,78 kg, a Hyaenodon vetus је око 36 kg.
Зубна формула код врсти из овог рода је 3.1.4.23.1.4.3. Трећи пар горњи кутњака (M3) није присутан у вилицама. Зуби код врсти из овог рода сисара су били више прилагоњени за резање меса и тетива него за дробљење костију. На основу величине очњака је утврђено да је постојао полни диморфизам унутар врсти из овог рода сисара. За разлику од звијери, представници рода Hyaenodon су у току свог одрастања спорије мјењали своје зубе, из млијечних у трајне зубе. Према истраживањима везаним за врсте из овог рода сисара, младунцима је било потребно 3 до 4 године да би им изникли сви зуби, што указује на дугу фазу адолесценције. Такође је утврђено да код сјеверноамерички врста из овог рода је прво ницао први горњи пар преткутњака (P1) прије првог пара горњи кутњака (M1), док је то код европских врсти обрнуто.
Понашање и палеоекологија
Врсте из рода Hyaenodon су биле копнени предатори са простора Европе, Азије и Сјеверне Америке, који су се хранили са месом и костима. Ови сисари су ловили свој плијен из засједе заскачући га, али су такође знали да копају земљу у потрази за плијеном или да се хране са лешевима угинулих животиња. Плијен су убијали својим снажним вилицама. Ови сисари нису били прилагођени брзом трчању, нити трчању на велике удаљености. Мањи представници овог рода су се хранили са малим плијеном (малим сисарима, малим птицама, малим гмизавцима, инсектима и сл.) и са јајима, и живјеле су слично као данашње цибетке и куне. Средње велики представници су се хранили са птицама, гмизавцима и малим до средње великим сисарима, и живјеле су слично као данашње лисице, шакали и вукови. Велики представници су се хранили са великим сисарима. Представници врсти из рода Hyaenodon нису живјеле у чопорима већ су водили усамљенички начин живота. Тафономски докази указују да су ове врсте сисара користиле свој измет како би означиле своју храну, тако да је други предатори у околини неби дирали.
Ови сисари су такође долазили у сукоб и са другим предаторима у својој околини, те су знали и да њих убијају и једу. Као примјер овог понашања се може навести лобања врсте Dinictis felina (пронађене на подручју Сјеверне Дакоте) на којој су јасно видљиви трагови угриза који одговарају врсти Hyaenodon horridus. На озљедама се не виде трагови зацјељивања, што указује да је ова животиња била убијена и била плијен ове врсте из рода Hyaenodon.
Систематика
Класификација
| Подрод: | Врсте: | Распрострањеност фосила и локација: | Временски распон: |
|---|---|---|---|
| †H. brachyrhynchus (Blainville, 1841) | Њемачка (општина Штетен ам калтен Маркт) УК (грофовије Хемпшир и Острво Вајт) Француска (Окситанија и Прованса-Алпи-Азурна обала) |
37,8 до 30,0 мил. год. | |
| †H. chunkhtensis (Dashzeveg, 1985) | Монголија (покрајина Умнугови) | 37,2 до 28,4 мил. год. | |
| †H. dubius (Filhol, 1873) | Француска (Нова Аквитанија, Оверња-Рона-Алпи и Окситанија) Шпанија |
32,5 до 28,8 мил. год. | |
| †H. eminus (Matthew & Granger, 1925) | Монголија (покрајине Дорногови и Увурхангај) | 37,2 до 28,4 мил. год. | |
| †H. exiguus (Gervais, 1873) | Француска (Ил де Франс, Нова Аквитанија, Оверња-Рона-Алпи и Окситанија) Шпанија |
32,5 до 23,03 мил. год. | |
| †H. filholi (Schlosser, 1887) | Француска (Окситанија) Швајцарска (кантон Золотурн) |
30,9 до 23,2 мил. год. | |
| †H. gervaisi (Martin, 1906) | Њемачка (општина Штетен ам калтен Маркт) Француска (Нова Аквитанија и Окситанија) |
37,5 до 23,2 мил. год. | |
| †H. heberti (Filhol, 1876) | Француска (Нова Аквитанија и Окситанија) | 37,5 до 35,0 мил. год. | |
| †H. leptorhynchus (Laizer & Parieu, 1838) | Њемачка (Баварска) Француска (Нова Аквитанија, Оверња-Рона-Алпи и Окситанија) |
32,5 до 23,03 мил. год. | |
| †H. lingbaoensis (Li, 2025) | Кина (покрајина Хенан) | 52,0 до 45,0 мил. год. | |
| †H. minor (Lange-Badré, 1979) | УК (грофовије Острво Вајт и Хемпшир) Француска (Окситанија) Шпанија (Каталонија) |
37,8 до 35,0 мил. год. | |
| †H. pervagus (Matthew & Granger, 1924) | Казахстан Кина (покрајина Гансу, аутономна регија Унутрашња Монголија) Монголија (покрајине Дорногови, Увурхангај и Умнугови) Пакистан (Панџаб) |
39,9 до 28,4 мил. год. | |
| †H. pumilus (Lavrov, 2019) | Монголија (покрајина Дорногови) | 37,2 до 33,9 мил. год. | |
| †H. requieni (Gervais, 1846) | Њемачка (Баварска и Баден-Виртемберг) Француска (Окситанија и Прованса-Алпи-Азурна обала) Швајцарска (кантон Золотурн) Шпанија (подручје шпански Пиринеја) |
37,8 до 33,9 мил. год. | |
| †H. rossignoli (Lange-Badré, 1979) | Француска (Окситанија) | 37,0 до 34,0 мил. год. | |
| †H. weilini (Wang, 2005) | Кина (покрајина Гансу) | 20,43 до 16,9 мил. год. | |
| †H. yuanchuensis (Young, 1937) | Кина (покрајина Шанси) | 42,0 до 39,9 мил. год. | |
| †Neohyaenodon (парафилетски подрод) (Thorpe, 1922) |
†H. gigas (Dashzeveg, 1985) | Монголија (покрајине Дорногови и Увурхангај) | 37,2 до 28,4 мил. год. |
| †H. horridus (Leidy, 1853) | Канада (покрајина Саскачеван) САД (Вајоминг, Јужна Дакота, Колорадо, Нови Мексико, Сјеверна Дакота и Тексас) |
38,0 до 31,8 мил. год. | |
| †H. incertus (Dashzeveg, 1985) | Кина (аутономна регија Унутрашња Монголија) Монголија (покрајине Дорногови и Увурхангај) |
39,9 до 28,4 мил. год. | |
| †H. macrocephalus (Lavrov, 1999) | Монголија (покрајине Дорногови и Увурхангај) | 37,2 до 33,9 мил. год. | |
| †H. megaloides (Mellett, 1977) | САД (Вајоминг) | 37,0 до 33,9 мил. год. | |
| †H. milvinus (Lavrov, 1999) | Монголија (покрајина Увурхангај) | 33,9 до 28,4 мил. год. | |
| †H. mongoliensis (Dashzeveg, 1964) | Кина (аутономна регија Унутрашња Монголија) Монголија (покрајина Дорногови) |
39,9 до 28,4 мил. год. | |
| †H. montanus (Douglass, 1902) | САД (Вајоминг, Јужна Дакота и Тексас) | 39,7 до 33,9 мил. год. | |
| †H. vetus (Stock, 1933) | САД (Вајоминг, Јута, Калифорнија и Тексас) | 39,7 до 33,9 мил. год. | |
| †Protohyaenodon (парафилетски подрод) (Stock, 1933) |
†H. brevirostrus (Macdonald, 1970) | САД (Јужна Дакота и Калифорнија) | 30,8 до 26,3 мил. год. |
| †H. crucians (Leidy, 1853) | САД (Вајоминг, Јужна Дакота, Колорадо, Монтана, Небраска и Тексас) | 39,7 до 31,8 мил. год. | |
| †H. microdon (Mellett, 1977) | Канада (покрајина Саскачеван) САД (Монтана) |
37,0 до 33,9 мил. год. | |
| †H. mustelinus (Scott, 1894) | САД (Вајоминг, Јужна Дакота и Колорадо) | 37,0 до 31,8 мил. год. | |
| †H. raineyi (Gustafson, 1986) | САД (Тексас) | 37,0 до 33,9 мил. год. | |
| †H. venturae (Mellett, 1977) | САД (Вајоминг и Калифорнија) | 39,7 до 33,9 мил. год. |
Филогенија
Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода Hyaenodon.
| †Hyaenodontidae |
|
†Cynohyaenodon/Quercytherium група †Leonhardtina група †Eurotherium група †Matthodon група (†Neohyaenodon) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
У популарној култури
У филмовима и серијама
- У десетој епизоди четврте сезоне документарне серије "Paleoworld" (из 1998. год.) се појављује врста Hyaenodon horridus.
- У трећој епизоди BBC-јеве документарне серије "Шетња са звијерима" (из 2001. год.) се појављују неименована велика азијска врста из рода Hyaenodon. У току епизоде је неколико представника ове врсте покушало да убије тек рођеног младунца врсте Paraceratherium transouralicum. Такође, једна јединка ове неименоване врсте је успјешно убила одраслу јединку врсте Chalicotherium brevirostris.
- У четвртој епизоди документарне серије "Miracle Planet" (из 2005. год.) се појављује неименована врста из рода Hyaenodon.
- У седмој епизоди документарне серије "Prehistoric Predators" (из 2007. год.) се појављује врста Hyaenodon horridus.
- У документарној серији "The World After Dinosaurs" (из 2010. год.) се појављују неименована азијска врста из рода Hyaenodon.
- У шестој епизоди четврте сезоне научнофантастичне серије "Primeval" (из 2011. год.) се појављује чопор неименоване врсте из рода Hyaenodon.
У књижевности
- У "Pellucidar" серији романа америчког писца Едгарда Рајс Бароуса се појављују неименована врста из рода Hyaenodon, знана под називом Јалок у романима. Такође, и у "Caspak" трилогији романа овог писца се појављује неименована врста из рода Hyaenodon.
- У серији кратки научнофантастични прича "Rivers of Time" (из 1993. год.) се појављују неименована врста из рода Hyaenodon.
- У роману "Darkwing" канадског дјечјег писца Кенета Опела (из 2007. год.) се појављују неименована врста из рода Hyaenodon.
- У манга серији "Cage of Eden" јапанског аутора Јошинобу Јамаде (из 2008. год.) се појављују неименована врста из рода Hyaenodon.
У друштвеним играма и у видео-играма
У друштвеним играма
У стоној игра улога "Dungeons & Dragons" се међу многим бићима појављује и неименована врста из рода Hyaenodon.
У видео-играма
- У видео-игри "Carnivores: Ice Age" (из 2001. год.) појављује се фиктивна врста ванземаљски организама који изгледају идентично сисарима из рода Hyaenodon
- У видео-игри "Jurassic World: The Game" (из 2015. год.) се међу многим изумрлим животињама доступним у игри појављује и неименована врста из рода Hyaenodon.
- У видео-игри "Ark: Survival Evolved" (из 2017. год.) појављује се фиктивна врста из рода Hyaenodon, названа Hyaenodon dirus.
