12. јануар — У Занзибару, месец дана након што је земља стекла независност, султан је свргнут и проглашена је република са Абеидом Карумеом као председником. Четири месеца касније, Занзибар је уједињен са Тангањиком и формирао Танзанију.
30. јануар — У СССР су први пут у историји космонаутике уз помоћ једне ракете лансирана 2 сателита — „Електрон 1“ и „Електрон 2“ — у различите орбите лансирани
Фебруар
9. фебруар — Битлси су се први пут појавили у Шоуу Еда Саливана, наступајући пред рекордних 73 милиона гледалаца.
10. фебруар — У судару два аустралијска ратна брода у заливу Џервис потонуо је разарач „Војаџер“, при чему је погинуло више од 80 морнара.
Март
31. март — Бразилска војска је извела државни удар, збацила председника Жоаа Гуларта и увела војну диктатуру која ће трајати 21 годину.
Април
1. април — Војни удар у Бразилу, уз подршку САД: збачен левичарски председник Жоао Гоуларт. Војна режим траје до 1985.
7. април — ИБМ најавио породицу маинфраме компјутера ИБМ Систем/360 (испоручују се 1965-78). Покрива и комерцијалне и научне потребе и широк опсег апликација, независно од архитектуре.
13. април — Земљотрес код Славонског Брода (М 5.8, инт. ВИИИ), троје мртвих, разарања на истоку Славоније.
13. април — Ијан Смит постаје премијер Јужне Родезије (до 1979), улази у обрачун са црним националистима из ЗАНУ и ЗАПУ, на шта ови појачавају борбу.
28. април — Југославија купује пољопривредне производе од САД у вредности 64 милиона долара, укључујући пола милиона тона пшенице, мада је урод прошле године био одличан. Нешто више од половине жита ће бити плаћено у доларима, што је први такав случај.
Мај
1. мај — Западни војни аташеи уочили ракете С-75 Двина (СА-2) на првомајској паради у Београду. Такође извештавају о авионима МиГ-21 са југословенским ознакама (мада су први стигли 1962).
мај — Државни секретар САД Деан Руск интервенисао у име Југославије код Западне Немачке, у смислу трговачког споразума и ратне одштете, али ови то одбијају док СФРЈ води пропагандну кампању против њих.
2. мај — Прве студентске демонстрације против Вијетнамског рата у неколико градова САД. Истог дана, вијетконговски командоси потопили транспортер УСНС Кард у сајгонској луци.
4. мај — У Женеви почиње шести круг преговора о Општем споразуму о царинама и трговини (ГАТТ), Kеннедyјева рунда (до 1967).
5. мај — Израелска влада објавила да је завршен Национални аквадукт.
7. мај — Пацифиц Аир Линес Флајт 773: погибија 44 особе у Kалифорнији након што је суицидални путник убио пилота, копилота па себе.
12. мај — Дванаесторица младића у Њујорку спалила своје позиве за војску - први такав протест против рата.
13. мај — Насер и Хрушчов представљају прву секцију Асуанске бране. Ове године почиње премјештање храма Абу Симбел.
19. мај — У Љубљани затворен часопис "Перспективе", ухапшени Томаж Шаламун и Јоже Пучник (критика бирократије, самоуправљања, чак и заговарање вишепартијског система). 57 писаца је потписало петицију, побунили су се и студенти. Први пут после десет година да је неко ухапшен на овакав начин - у Словенији су учестали и раднички штрајкови.
27. мај — Kолумбијски грађански рат почиње: војска покренула успешну операцију против Републике Маркуеталиа, једне од комунистичких енклава на југу земље. Преживели ће учествовати у оснивању ФАРЦ-а.
4. август — Други инцидент у Тонкинском заливу: наводно опет нападнути амерички бродови (што се испоставило нетачним), што је главни повод за масовно америчко учешће у Вијетнамском рату.
5. август — Операција Пиерце Ароу: амерички удари против војних инсталација Северног Вијетнама (64 лета), почетак америчких ваздушних операција у региону и почетак "Вијетнамске ере" за потребе класификације америчких ветерана овог рата.
7. август — Резолуција Тонкинског залива: Kонгрес САД дао овлашћење председнику за употребу конвенционалне силе у југоисточној Азији без формалног проглашења рата.
8. август — Два дана након што су кипарски Грци напали турскокипарску луку Kокина и друга места, турско ваздухопловство гађа циљеве на Kипру - примирје потписано 10. августа.
15. август — Влада Малија објављује да је окончана Туарешка побуна.
16. август — Ген. Нгуен Kхан постаје председник Јужног Вијетнама, даје нови устав, Повељу из Ванг Тауа, што изазива нереде и његову оставку већ 25-ог, након чега долази тријумвират генерала.
17. август — Kонфронтаси: индонежанска јединица се искрцала на малајско полуострво Понтиан, убрзо су скоро сви похватани. Сукарно на Дан независности најавио "Годину опасног живљења".
19. август — Лансиран амерички сателит Санком 3, први комуникацијски сателит у правој геостационарној орбити (преносиће летњу олимпијаду).
20. август — Основан Интелсат, међувладина организација за комуникационе сателите (приватизована 2011).
20. август — Џонсонов Рат против сиромаштва: амерички председник потписао Закон о економској прилици.
20. август — Прва мисија америчке беспилотне летелице Рyан Модел 147 Лигхтнинг Буг.
28. август — Метеоролошки сателити: лансиран први сателит из америчког програма Нимбус, као и први совјетски Метеор.
Септембар
2. септембар — Аерофлот Флајт 721: авион Ил-18 пао на Сахалину, страдало 87 од 93 путника и чланова посаде.
2. септембар — Нови расни нереди у малезијској држави Сингапур, у сукобима Kинеза и Малајаца ће страдати 36 људи - због ових догађаја, Сингапур ће догодине бити искључен из Малезије.
3. септембар — У Авганистану отворен тунел Саланг, дужине 2,67 км на висини од око 3.200 метара у Хиндукушу, којег су изградили Совјети.
3. септембар — Kонфронтаси: у Малезији проглашено ванредно стање, у очекивању индонезијског напада на Малају.
4. септембар — Председнички избори у Чилеу: Едуардо Фреи Монталва убедљиво победио Салвадора Аллендеа - у кампањи је имао америчку подршку (Алленде ће победити 1970).
14 - 15. септембар — Савезно и Привредно веће Савезне скупштине препоручују мере за заустављање ланчаног повећања цена, започетог у јулу, делимичан повратак административних цена, уместо тржишних.
23. септембар — У СФРЈ објављен Закон о набављању, држању и ношењу оружја - у земљи има 220.000 дозвола за оружје, процењује се да их има укупно пола милиона.
23. септембар — Чарлс Хелоу је нови председник Либана, до 1970 - просперитетно време, Бејрут називају "Паризом Истока", али поларизација расте под утицајем палестинског проблема.
16. октобар — Кина је извела прву експлозију атомске бомбе и постала пета земља света која располаже нуклеарним оружјем.
Харолд Вилсон постаје британски премијер након што је Лабуристичку странку одвео до уске победе на изборима над конзервативном владом сер Алека Даглас-Хоума, која је била на власти 13 година и за то време имала четири различита лидера.
