Година

1756

All data from the card 4

Догађаји

16. јануар – Потписан је Вестминстерски споразум између Велике Британије и Пруске, којим се гарантује неутралност Хановерског електората, којим је управљао краљ Џорџ II од Велике Британије.
27. јануар – Волфганг Амадеус Моцарт је рођен у Салцбургу, Аустрија, од Ане Марије и Леополда Моцарта.

7. фебруар – Гуарани рат: Вођа Гуарани побуњеника, Сепе Тиаражу, убијен је у окршају са шпанским и португалским трупама.
10. фебруар – Масакр Гуарани побуњеника током језуитске револуције у Каибатеу догодио се у Бразилу након што је њихов вођа, Ноикола Неенгиру, пркосио ултиматуму да се преда до 14:00 часова.
14. фебруар – Битка код Виџајдурга: Морнарица Марата, која је контролисала западну обалу Индије за Маратско царство више од једног века, уништена је од стране британских нападача који су се борили за Источноиндијску компанију.

17. март – Дан Светог Патрика је први пут прослављен у Њујорку (у крчми „Круна и чичак“).

1. април – Јирмисекизад Мехмед Саид-паша подноси оставку на место великог везира Османског царства. Замењује га Кесе Бахир Мустафа-паша, који је био велики везир од 1752. до 1755. године.
12. април – Опсада тврђаве Свети Филип почиње када се Французи под командом Армана де Вињеро ди Плесија, војводе од Ришељеа, искрцавају близу Порт Махона на Менорки и опседају британски гарнизон овде, у уводу у Седмогодишњи рат.

20. јун – Гарнизон британске војске у Индији је заточен у Црној рупи Калкуте.
22. јун – Пуч из 1756. године, покушај државног удара који је планирала краљица Лујза Улрика од Шведске, како би се укинула власт Риксдага сталежа и вратила апсолутна монархија у Шведској. Пуч је разоткривен и угушен.
25. јун – У Лондону је основано Морнарско друштво, најстарија добротворна организација помораца на свету.
29. јун – Седмогодишњи рат: Опсада тврђаве Свети Филип у Порт Махону: Британски гарнизон на Менорки предаје се Французима након двомесечне опсаде војводе од Ришељеа.

30. јул – Бартоломео Растрели поклања новоизграђени Катарински дворац у Царском селу руској царици Елизабети и њеном двору.

14. август – Седмогодишњи рат: Француско-индијански рат – Форт Освего пада у руке Француза.
29. август – Пруски краљ Фридрих Велики напада Саксонију, започињући Трећи шлески рат у оквиру Седмогодишњег рата на европском континенту.

2. септембар – Абу ал-Хасан Али I, бег од Туниса, насилно је смењен након 23 године са места владара Северноафричког емирата од стране својих рођака, који су осветили свргавање и погубљење свог оца Хусејна 1735. године. Хасан Али се предаје побуњеницима и затвара се у Алжиру, а затим је погубљен 22. септембра по наређењу новог бега од Туниса, Мухамеда I ар-Рашида.

1. октобар – Седмогодишњи рат: Битка код Лобозица – Фридрих побеђује аустријску војску под маршалом Максимилијаном Уликсом, рајхсграфом фон Брауном.
14. октобар – Султан Осман III и краљ Фридрих V потписују „Споразум о пријатељству и трговини“. Данска именује ванредног представника у Османском царству.

16. новембар – Томас Пелам-Холс, војвода од Њукасла, приморан је да поднесе оставку на место премијера Велике Британије након што су Британци изгубили битку код Менорке од Француза. Место премијера остаје упражњено осам месеци, а кабинет предводе Вилијам Пит и војвода од Девоншира.