24. мај — Сабор у Крајини: треба тражити од Српске комисије да се "избаве" од крајишких капетана, који су им наметнули нове порезе, и предати их властели.
Јул
23. јул — Комисија за реституцију "влаха" земаљској господи стигла у Вараждин. Срби на збору у Ровишћу кажу да ће пре изгинути него се потчинити - комисија убрзо, по царевој наредби, обуставља рад, послати изасланици цару.
29. јул — Крижевачки капетан извештава да се Срби спремају вратити у Османско царство, ген. Траутмансдорф их затим примирио.
6. август — Тридесетогодишњи рат: битка код Стадтлохна - католик Јохан 'т Серцлаес Тили сустигао пред холандском границом Кристиана вон Браунсцхwеига и разбио га.
7. август — Цар Фердинанд II узео у заштиту српске досељенике у Славонији и Крајини, обустављен рад Влашке комисије.
Септембар
септембар — Габријел Бетлен због неиспуњених обећања обнавља рат са Фердинандом у савезништву са Турцима. Затим: бан Јурај В. Зрински четује око турске Кањиже, на левој обали Муре потукао Турке који су га напали у повратку.
10. септембар — Поводом успеха побуњеног Абаза Мехмед-паше у Анадолији збачен Мустафа I и постављен млади Мурат IV - првих девет година влада његова мајка Кöсем Султан - у царевини је влада анархија, а Сафавиди опсели Багдад и заузели га (до 1638).