Телма и Луиз

Најбоље пријатељице, Телма Дикинсон и Луиз Сојер, кренуле су на викенд одмор у рибарску колибу у планинама како би се одмориле од суморног живота у Арканзасу. Телма, домаћица, удата је за продавца тепиха Дерила, који је не поштује, док оштра Луиз ради као конобарица у ресторану и забавља се са опуштеним музичарем Џимијем, који је већину времена на путу.

На путу се заустављају у једном бару, где Телма плеше са странцем Харланом. Он је одводи на паркинг, покушавајући да је силује, све док Луиз не интервенише и запрети да ће га упуцати. Док се две жене удаљавају, Харлан им виче вулгарности, па га Луиз упуца у налету беса.

Телма жели да оде у полицију, али Луиз се плаши да нико неће поверовати у тврдњу о покушају силовања јер је Телма пила и плесала са Харланом, а оне ће бити оптужени за убиство. Оне одлучују да побегну у Мексико, али Луиз захтева да путују тамо без проласка кроз Тексас, јер јој се тамо догодило нешто што она одбија да открије. Крећући се на запад, наилазе на атрактивног младог луталицу, Џеј-Дија, коме се Телма свиђа. Луиз контактира Џимија, тражећи од њега да јој пошаље њену животну уштеђевину. Изненађује је лично уручујући новац и њих двоје заједно проводе ноћ. Џими запроси Луиз, али она га одбија. У међувремену, Телма позива Џеј-Дија у своју собу и они спавају заједно. Она сазнаје да је он лопов који је прекршио условну слободу.

Следећег јутра откривају да је Џеј-Ди украо Луизину животну уштеђевину и побегао. Луиз је избезумљена, па Телма, осећајући кривицу, преузима контролу и касније пљачка оближњу продавницу користећи тактику коју је научила од Џеј-Дија. У међувремену, ФБИ им је на трагу након што су сведоци у бару идентификовали Луизин кабриолет из 1966. Њихово боравиште испитује и власник рибарске колибе након што нису стигле.

Истражитељ државне полиције Арканзаса, Хал Слокамб, који води истрагу, испитује и Џеј-Дија (који је ухваћен) и Џимија, и прислушкује телефонску линију у Дериловој кући. Он саосећа са ситуацијом две жене и разуме зашто нису пријавиле Харланово убиство (делимично због Луизиног сопственог искуства у Тексасу). Током неколико кратких телефонских разговора са Луиз, Хал изражава своје саосећање, али не успева да је убеди да се преда.

Телма каже Луиз да разуме да жели да се врати кући, знајући да је чека Џими, али објашњава да не може да се врати Дерилу. Луиз обећава да ће наставити заједно. Током пута, Телма се присећа инцидента са Харланом и покушава да пита Луиз да ли је оно што се догодило Харлану оно што се догодило Луиз у Тексасу. Луиз љутито одговара и говори Телми да то више никада не помиње.

Касније их зауставља полицајац државе Нови Мексико због пребрзе вожње. Знајући да ће ускоро открити њихов прави идентитет, Телма га држи на нишану и закључава у пртљажник његовог полицијског аутомобила. Возећи се даље на запад, наилазе на прљавог камионџију који им је непрестано показивао непристојне гестове. Оне се заустављају и траже извињење од њега; када он то одбије, пуцају на његов танкер са горивом, узрокујући да експлодира. Жене га остављају насуканог у пустињи са запаљеним камионом.

Власти су коначно сатерале у ћошак Телму и Луиз само стотину метара од ивице Великог кањона. Хал долази на лице места, али му је одбијена последња прилика да наговори жене да се предају. Уместо да буде ухваћена, Телма предлаже да „наставе”. Луиз пита Телму да ли је сигурна, а Телма одговара да. Оне се љубе, а затим се држе за руке, Луиз даје гас, и, док их Хал очајнички јури пешке, убрзавају преко литице до њихове претпостављене смрти.

Развој

Идеја за Телму и Луиз настала је у пролеће 1988. када се Кали Коури, тада продуценткиња музичких спотова, возила кући са посла у свој стан у Санта Моници. Провела је следећих шест месеци радећи на свом првом сценарију, за који је примећено да је црпео инспирацију из њеног сопственог искуства, као и из њеног пријатељства са певачицом кантри музике Пам Тилис. Намеравала је да то буде нискобуџетни независни филм, који би сама режирала, а продуцирала је колегиница продуценткиња музичких спотова Аманда Темпл (супруга енглеског филмског редитеља Џулијена Темпла). Након што је пројекат понудила различитим продуцентима али није нашла заинтересоване, Темпл је показала сценарио својој пријатељици Мими Полк Гитлин. Она је заузврат показао сценарио Ридлију Скоту, који је изразио велики ентузијазам за пројекат. Пристао је да продуцира филм и купио филмска права за 500.000 долара.

Скот је разматрао четири особе за улогу редитеља, од којих су сви одбили прилику. Према Гитлининим речима, та три кандидата су били Боб Рафелсон, Кевин Рејнолдс и Ричард Донер. Скот није био вољан да сам режира филм, али је на крају преузео улогу, након што га је Мишел Фајфер наговорила да то уради.

Кастинг

Мишел Фајфер и Џоди Фостер су првобитно изабране за главне улоге; обе су са ентузијазмом прихватили своје улоге. Како се предпродукција филма одужила, њих две су на крају одустале; Фајфер је добила улогу у Пољу љубави, а Фостер у Кад јагањци утихну. Мерил Стрип и Голди Хон су тада понудиле да играју главне улоге, али је Стрип касније одустала због сукоба око распореда, док се Хон није сматрала правом за ту улогу. Џина Дејвис (која је енергично тражила главну улогу скоро годину дана) и Сузан Сарандон су на крају изабране. Њих две су узеле опсежне часове вожње и пуцања припремајући се за своје улоге.

Скот је лично убедио Харвија Кајтела да прихвати улогу Хала, симпатичног детектива из Арканзаса. Њих двојица су раније сарађивали у Скотовом дугометражном редитељском дебију Двобој до истребљења из 1977. године. Дејвис је препоручила свог бившег дечка Кристофера Макдоналда за улогу Дерила, Телминог контролишућег мужа. Скот је желео Мајкла Мадсена за улогу Харлана, Телминог силоватеља, али Мадсен није био вољан да је прихвати; на крају је добио улогу Џимија, Луизиног дечка. Бред Пит је био на аудицији за улогу преваранта Џеј-Дија; међутим, улога је првобитно припала Вилијаму Болдвину. Пит је на крају обезбедио улогу након што су и Болдвин и његова замена одустали. Џорџ Клуни, Роберт Дауни Млађи, Марк Рафало, Грант Шоу, Џон Меленкамп, Дилан Макдермот, Џејмс Легрос и Дермот Малрони такође су разматрани за улогу Џеј-Дија

Снимање

Главно снимање почело је 11. јуна 1990. године, а завршено је 31. августа исте године. Иако је радња смештена на измишљеној рути између Арканзаса и Великог кањона, филм је скоро у потпуности снимљен у Калифорнији и Јути. Примарне локације снимања биле су руралне области око Бејкерсфилда и Моаба.

Филм Телма и Луиз приказан је ван конкуренције као завршни филм на Канском фестивалу 1991. године. Биоскопска дистрибуција је била одложена због финансијских превирања у компанији MGM-Pathé. Филм је коначно почео да се приказује у америчким биоскопима 24. маја 1991. и био је успешан на биоскопским благајнама, са зарадом од 45 милиона долара у земљи.

Филм је добио похвале критике. Џенет Маслин из The New York Times-а је у својој рецензији имала само похвале за филм:

Телма и Луиз господина Скота, са блиставим сценаријем дебитанткиње Кели Коури, представља пријатно изненађење по овом, али и по многим другим основама. Филм открива до сада неискоришћени таленат господина Скота (најпознатијег по величанствено мрачним акционим остварењима као што су Осми путник, Истребљивач и Црна киша) за разуздану комедију и живописну америчку визуелну поетику, упркос његовим енглеским коренима. Он поново осмишљава филм о пријатељству са таквом свежином и енергијом да жанр делује потпуно ново. Филм такође открива неочекиване креативне потенцијале обе главне глумице, Сузан Сарандон и Џине Дејвис, које су савршено усклађене као темпераментне и оригиналне насловне јунакиње.

Роџер Иберт је такође похвалио филм, али је затајио савршен резултат на основу „последњег кадра пре почетка одјавне шпице. То је замрзнути кадар који бледи у бело, што је у реду, осим што то чини неприличном журбом. Узнемирујуће је упустити се у филм коме је потребно 128 минута да би гледаоца довео до разрешења од ког, чини се, сами аутори зазиру.”

Последња сцена, где се њих две главне јунакиње грле пре него што почине самоубиство возећи се са литице, постала је култна. Појавили су се бројни омажи и пародије на ову сцену, укључујући алтернативне завршетке филма, пародије, цртане филмове, видео-игру са „ускршњим јајима”, и као трагични завршетак телевизијских серија, музичких спотова, и реклама.

Филм је такође добио оштре критике од оних који су мислили да је пристрасан према мушкарцима и да су његови прикази мушкараца неправедно негативни.

На агрегатору рецензија Rotten Tomatoes, филм има рејтинг одобравања од 86% на основу 76 рецензија, са просечном оценом 8/10. Критички консензус сајта гласи: „Истовремено смешан, срцепарајући и зачињен акцијом, Телма и Луиз Ридлија Скота је моћан, добро одглумљен друмски филм који превазилази феминистичку поруку у својој сржи.” На Metacritic-у, филм је добио оцену 88 на основу 12 рецензија, што указује на „универзално признање”.

Филм је заузео друго место, после Кад јагањци утихну, као најбољи филм 1991. године, у анкети од 81 критичара.

Феминизам

Бројни критичари и писци су приметили јак феминистички призвук Телме и Луиз. Филмски критичар Б. Руби Рич хвали филм као бескомпромисну потврђивање женских искустава, док га Кенет Туран назива „неофеминистичким друмским филмом”. У свом есеју "Кћери Телме и Луиз", Џесика Еневолд тврди да филм представља „напад на конвенционалне обрасце шовинистичког понашања мушкараца према женама”. Поред тога, „разоткрива традиционалне стереотипе о мушко-женским односима” док се понављају типичне родне улоге жанра друмског филма.

У својој рецензији за Los Angeles Times, филмска критичарка Шејла Бенсон приговара карактеризацији филма као феминистичког, тврдећи да је више заокупљен осветом и насиљем него феминистичким вредностима.

У чланку поводом 20. годишњице филма 2011. године, Рајна Липсиц га је назвала „последњим великим филмом о женама” и рекла да најављује достигнућа жена због којих је 1992. постала „година жене”. Међутим, она је такође рекла да филмови са женским темама од тада губе тло под ногама.

Литература

• Sturken, Marita (2000). Thelma and Louise. London: British Film Institute. стр. 11. ISBN 0-85170-809-9.

• Aikman, Becky (2017). Off the Cliff: How the Making of Thelma & Louise Drove Hollywood to the Edge. Penguin Press. ISBN 978-1594206719.
• Cook, Bernie, ур. (2007). Thelma & Louise Live! The Cultural Afterlife of an American Film. University of Texas Press. ISBN 9780292794658. Архивирано из оригинала 7. 7. 2018. г. Приступљено 7. 7. 2018.
• Fournier, Gina (2007). Thelma & Louise and Women in Hollywood. McFarland & Company. ISBN 9780786423132. Архивирано из оригинала 19. 8. 2020. г. Приступљено 7. 7. 2018.

• Званични веб-сајт
• Телма и Луиз на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
• Телма и Луиз на веб-сајту AllMovie (језик: енглески)
• Телма и Луиз на веб-сајту TCM Movie Database (језик: енглески)
• Телма и Луиз на веб-сајту Rotten Tomatoes
• Телма и Луиз на веб-сајту Box Office Mojo (језик: енглески)
• Оригинални трејлер за филм на веб-сајту YouTube