Преторија (енгл. Pretoria) или Чване је град који се налази у северном делу покрајине Гаутенг, Јужноафричка Република. Он је један од три главна града Јужноафричке Републике који има извршну власт, остали су Кејптаун (законодавну) и Блумфонтејн (судску). Преторија је и административни центар јужноафричке провинције Гаутенг и део метрополитанског града Чване (агломерација од 21 града) у ком живи 2.345.908 становника.
Њено оригинално име било је Pretoria Philadelphia („Преториа братске љубави”). Преторију у Јужној Африци зову Град јакаранди, због бројних дрвореда са тропским зимзеленим дрветом јакаранда.
Географија
Преторија је прелазна област између Хајвелда и Бушвелда, око 50 km северно од Јоханезбурга на северо-истоку ЈАР. Налази се у топлој, добро заштићеној, плодној долини, окружена брдима из магалијског брега, 1.370 м изнад нивоа мора. Покрива површину од око 1644 km².
Историја
Данашњи град је основао Мартинус Весел Преторијус 1855. године и назвао га по свом оцу Андрису Преторијусу, оснивачу Јужноафричке Републике. Преторија је 14. октобра 1931. званично добила статус града. Преторија је раније имала веома лошу репутацију као „главни град Апартхејда у Јужноафричкој Републици". Међутим, Преторијина политичка репутација се мења са инаугурацијом Нелсона Манделе као првог црног председника Јужноафричке Републике у Унион Згради у истм граду. Међутим, име Преторија још увек има негативну конотацију код неких Јужноафриканаца, и зато је предложена промена имена у Тшване (енгл. Tshwane). Та предложена промена је спорна код већине становника града.
Клима
Град има суптропску климу са дугим, врућим летима и кратким хладним зимама. Просечна годишња температура је 18,74 °C. Њена надморска висина је у просеку 1340 m. Снег је изузетно редак догађај, који се јавља једном или два пута у веку.
| Клима Преторије (1961–1990. екстреми 1951–1990) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 36,2 (97,2) |
36,3 (97,3) |
35,0 (95) |
32,5 (90,5) |
29,4 (84,9) |
26,0 (78,8) |
26,0 (78,8) |
30,0 (86) |
34,0 (93,2) |
36,0 (96,8) |
35,7 (96,3) |
36,0 (96,8) |
36,3 (97,3) |
| Средњи максимум, °C (°F) | 33,2 (91,8) |
32,1 (89,8) |
31,2 (88,2) |
28,7 (83,7) |
25,9 (78,6) |
23,2 (73,8) |
23,5 (74,3) |
27,1 (80,8) |
31,1 (88) |
32,2 (90) |
32,6 (90,7) |
32,7 (90,9) |
34,3 (93,7) |
| Максимум, °C (°F) | 28,5 (83,3) |
28,0 (82,4) |
26,9 (80,4) |
24,1 (75,4) |
21,8 (71,2) |
18,9 (66) |
19,5 (67,1) |
22,1 (71,8) |
25,5 (77,9) |
26,6 (79,9) |
27,0 (80,6) |
28,0 (82,4) |
24,7 (76,5) |
| Просек, °C (°F) | 22,6 (72,7) |
22,1 (71,8) |
21,0 (69,8) |
17,9 (64,2) |
14,7 (58,5) |
11,5 (52,7) |
11,9 (53,4) |
14,7 (58,5) |
18,6 (65,5) |
20,1 (68,2) |
21,0 (69,8) |
21,9 (71,4) |
18,2 (64,8) |
| Минимум, °C (°F) | 17,8 (64) |
17,3 (63,1) |
16,1 (61) |
12,6 (54,7) |
8,2 (46,8) |
4,8 (40,6) |
4,8 (40,6) |
7,6 (45,7) |
11,9 (53,4) |
14,4 (57,9) |
15,8 (60,4) |
16,8 (62,2) |
12,3 (54,1) |
| Средњи минимум, °C (°F) | 14,1 (57,4) |
13,7 (56,7) |
11,8 (53,2) |
7,6 (45,7) |
3,7 (38,7) |
0,7 (33,3) |
0,9 (33,6) |
2,7 (36,9) |
5,8 (42,4) |
8,9 (48) |
10,9 (51,6) |
12,9 (55,2) |
0,1 (32,2) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 7,5 (45,5) |
10,4 (50,7) |
5,5 (41,9) |
3,3 (37,9) |
−1,5 (29,3) |
−4,5 (23,9) |
−4,5 (23,9) |
−4,0 (24,8) |
−0,5 (31,1) |
3,0 (37,4) |
6,6 (43,9) |
6,5 (43,7) |
−4,5 (23,9) |
| Количина падавина, mm (in) | 135 (5,31) |
76 (2,99) |
79 (3,11) |
54 (2,13) |
13 (0,51) |
7 (0,28) |
3 (0,12) |
5 (0,2) |
20 (0,79) |
73 (2,87) |
100 (3,94) |
108 (4,25) |
673 (26,5) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 10,9 | 7,8 | 7,6 | 5,2 | 1,8 | 0,6 | 0,7 | 1,4 | 2,0 | 6,0 | 9,5 | 10,8 | 64,3 |
| Релативна влажност, % | 62 | 63 | 63 | 63 | 56 | 54 | 50 | 45 | 44 | 52 | 59 | 61 | 56 |
| Сунчани сати — месечни просек | 260,8 | 235,3 | 253,9 | 245,8 | 282,6 | 270,8 | 289,1 | 295,5 | 284,3 | 275,2 | 253,6 | 271,9 | 3.218,8 |
| Извор #1: NOAA, Deutscher Wetterdienst (extremes) | |||||||||||||
| Извор #2: South African Weather Service | |||||||||||||
Становништво
Од 2016. године урбано подручје Преторије има 2,125 милиона становника. Сам град има популацију која прелази 700.000 становника, а градско становништво прелази 2 милиона.
Према подацима из 2011. године, примарна етничка припадност била је бела, од чега је 52,5% становништва. Црни Африци чинили су 42% становништва, а након тога обојени са 2,5%, индијски или азијски са 1,9% и други са 1,2%. Ово је значајна промјена из података из 2001. године, на којој су белци били наведени као 67,7% становништва, а црни африканци чине само 24,5%. Када се узму у обзир градске популације, белци постају мањина у Преторији, иако град још увијек има највећу белу популацију у суб-Сахарској Африци.
Етничке групе
Чак и од краја Апартхеида, сама Преторија је имала белу већину, иако са све већом црном средњом класом. Међутим, у општинама Сошангуве и Атериџевил црнци сачињавају скоро целокупну популацију. Највећа бела етничка група су Африканери, а највећа црна етничка група су Северни Соти.
Нижа процена за становништво Преторије укључује углавном бивша подручја намењена белцима, те стога постоји бела већина. Међутим, укључујући и географски одвојене општине повећава се број становника Преторије на преко милион и то чини белце мањином.
Индијцима из Преторије је наређено да се преселе из Преторије у Лаудиум 6. јуна 1958. године.
| Етничка група | 2001 популација | 2001% | 2011 популација | 2011% |
|---|---|---|---|---|
| Белци | 355.631 | 67,7% | 389.022 | 52,5% |
| Црни африканци | 128.791 | 24.5% | 311.149 | 42,0% |
| Обојени | 32.727 | 6,2% | 18.514 | 2,5% |
| Индијци или Азијати | 8.238 | 1,6% | 14.298 | 1,9% |
| Други | - | - | 8.667 | 1,2% |
| Укупно | 525.387 | 100% | 741.651 | 100% |
Привреда
Преторија је важан индустријски центар. Познат је за тешке индустрије које укључују ливење гвожђа и челика. Остала прерађивачка индустрија обухвата аутомобилску, гвоздену и машинску опрему. Град се састоји од седишта Јужноафричке корпорације за гвожђе и челик (ISCOR) која производи већину челика у држави.
