Карло II Напуљски

Заробио га је арагонски адмирал Руђер ди Лаурија 1284. у поморској бици. Тада је готово цела анжујска флота била заробљена. Био је заробљеник код арагонског краља и краља Сицилије Педра III Арагонског. Отац Карло I Анжујски је умро 1285, а Карло II Напуљски наслеђује Напуљско краљевство боравећи у заробљеништву.

Арагонци нису хтели да ослободе Карла II Напуљског, јер су Анжујци полагали право на целу бившу краљевину Сицилију, која је обухватала и југ Италије (зван Напуљско краљевство) и острво Сицилију. Арагонци су држали острво Сицилију. Захтевали су да се Анжујци одрекну полагања права на острво Сицилију и да задрже само Напуљско краљевство.

Енглески краљ Едвард I је 1288. био посредник који је помирио две стране. Карло II Напуљски је ослобођен из заробљеништва. Одрекао се полагања права на острво Сицилију, која остаје у арагонском поседу. Карло II Напуљски је такође морао да наговори свога рођака Карла III Валоа да одустане од полагања права на Арагон.

Карло је ослобођен после заклетве да одустаје од полагања права на Сицилију. Оставио је своја три сина као таоце и обећао је да ће платити 30.000 марака и да ће се вратити у заробљеништво, ако не испуни услове за 3 године.

Када се вратио из заробљеништва папа Никола IV ослобађа га заклетве и крунише га као краља Сицилије 1289, а краља Арагона Алфонса III Арагонског екскоминицира. Ипак Карло Напуљски никад није успио бити краљ целе Сицилије. Био је само краљ југа Италије, тј. Напуљске краљевине.

Карло III Валоа обнавља Арагонски крсташки рат и удружује се са Кастиљом против Арагона. Пошто је био притиснут са више страна арагонски краљ Алфонсо III Арагонски пристаје на услове мира у Тараскону 1291. године. Папа му признаје да је краљ Арагона, а Алфонсо обећава да ће повући арагонску војску са Сицилије, да неће помагати свога брата који је био краљ Сицилије и да ће папи плаћати данак. Алфонсо је умро 1291, пре него што је тај споразум ступио на снагу, тако да је Ђауме I Сицилијански ујединио два краљевства, Сицилију и Арагон. Управу над Сицилијом је предао брату Федерику III Сицилијанском.

Нови папа Бонифације VIII био је изабран 1294. године. Био је посредник између Карла и Ђаумеа, који склапају 1295. нечасни Споразум из Анањија. По одредбама споразума, Ћауме се жени Карловом ћерком, добија папин благослов за Сардинију и Корзику. Међутим Анжујцима предаје Сицилију и чак обећава помоћ Анжујцима у случају да Сицилијанци одбију да им Анжујци поново владају. Покушали су да подмите Федерика III Сицилијанског да прихвати тај договор. Међутим народ Сицилије је био против Анжујаца, па заједно са Фридрихом одбијају Споразум из Анањија, а Федерика III Сицилијанског проглашавају краљем Сицилије.

Наставио се рат Напуљског краљевства, папе и Карла III Валуе против Сицилије. И Арагон је помагао Карлу II Напуљском у рату против Сицилије. Међутим нису успевали да заузму острво. Филип I Тарантски, син Карла II Напуљског, заробљен је 1299. године. Коначни мир је склопљен 1302. миром у Калтабелоти. По одредбама тог мировног споразума, Карло II Напуљски је признат као краљ Напуљске краљевине, Федерико III Сицилијански као краљ Сицилије, а Карлова ћерка се удаје за Федерика.