1724.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 12. 1. - U Kini je zabranjena Sekta Nebeskog gospodara, tj. katolicizam: edikt cara Yongzhenga o zabrani propovijedanja, u oktobru protjerani misionari, osim onih u Pekingu.
• 14. 1. - Španski kralj Filip V abdicira u korist svog 17-godišnjeg sina Louisa I.
• 18. 1. (kalendar?) - Holandski brod Fortuyn nastavlja sa Rta Dobre nade put za Bataviju/Džakartu sa 225 ljudi - više nije viđen.
• 22. 1. - Generalni kapetan španske Rio de la Plate Bruno Mauricio de Zabala proterao Portugalce sa istočne obale, osniva grad San Felipe y Santiago de Montevideo.
• 24. 1. - Ruski car Petar Veliki u Sankt Peterburgu osniva Akademsku gimnaziju, od koje potiče današnji Petrogradski državni univerzitet.
• 8. 2. (28. 1. po j.k.) - Ukazom Petra Velikog osnovana Peterburška akademija nauka, prethodnica Ruske akademije nauke.
• 17. 2. - Senat Dubrovačke Republike naredio da se spale sve knjige Talmuda oduzete dubrovačkim Židovima.
• 18. 2. - Statut Beograda predviđa da se sa Dorćola, tj. Dunavskog (Nemačkog) Beograda, isele Srbi, koji odlaze u Srpsku ili Gornju varoš (oko dan. Saborne crkve) ili Novu donju varoš, tj. Savski Beograd (Sava-mahala, Savamala). Prema Stanju Kraljevine Srbije, u 15 distrikata ima 446 malih i velikih sela
• 20. 2. - Praizvedba Händlove opere Giulio Cesare u Londonu. U oktobru je izvedena i Tamerlano.
• 7. 3. - Umro je papa Inocent XIII.
• mart - Francuski Code noir, propisi u vezi robova, proširen je i na Lujzijanu u Americi.

April/Travanj – Jun/Lipanj

• april - U Irskoj se širi prvo od Drapierovih pisama: Jonathan Swift se pod pseudonimom protivi nametanju privatno kovanog bakarnog novca u Irskoj, čiju ustavnu i finansijsku nezavisnost afirmira.
• 18. 5. (7. 5. po j.k.) - Koronacija supruge Petra Velikog, Katarine.
• 22. 5. - Totalno pomračenje Sunca, u sh. krajevima prekriveno najmanje 95% diska.
• 23. 5. - Car Petar I uputio kijevskom gubernatoru naredbu da se obezbede sredstva za život novopristiglim doseljenicima, Srbima iz Austrije - ljude sakuplja Jovan Albanez, 1724-25. je došlo oko 1.000 ljudi. Sveti sinod ruske crkve odlučio ove godine da se Srbima pošalje učitelj (Maksim Suvorov stiže 1726).

• 29. 5. - Kardinal Vincenzo Maria Orsini je izabran za papu Benedikta XIII. (do 1730). Bavi se duhovnim stvarima, dok administraciju vodi Niccolò Coscia.
• 23. 6. - Rusko Carstvo i Osmansko Carstvo sklapaju Carigradski sporazum kojim dogovoraju buduću podjelu Hotakijske Perzije, odnosno njenih područja na Kavkazu - ali ova je do 1735. povratila ranije izgubljene teritorije. Već za nekoliko dana osmanske trupe bagdadskog Ahmed-paše opsjedaju Hamadan i Erevan.

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 16 - 17. 7. - Sukob između jezuitskih đaka i luterana u Thornu/Toruńu - luterani su demolirali jezuitski samostan - odmazda u decembru.
• leto - Razaslat ferman da se na skelama i prelazima hvataju oni koji su ostavili ralo i zaputili se u Carigrad; oko Skoplja je u julu i avgustu uhvaćeno 50 muslimana razbojnika - muslimanska sirotinja napušta selo i odlazi u gradove, fermani za njihovo vraćanje su donošeni još 1719-21. Kasnije: poslat je izveštaj o jednoj družini iz Skadra koja je ubila šest ljudi u Bosni.
• 31. 8. - Mladi španski kralj Louis I umire od velikih boginja, a zbog čega je njegov otac Filip V, čiji mlađi sin Ferdinand (11) još nije stekao punoljetnost, prisiljen ponovno preuzeti prijestolje (do 1746).
• 1. 9. - Osmanlije zauzele Hamadan - grad je opustošen, većina stanovnika je stradala. Sledi i Jerevan 28-og.
• 24. 9. - Osniva se Pariska berza - Bourse de Paris (od 2000. Euronext Paris). Pristup ženama je zabranjen do 1967.
• 24. 9. (kalendar?) - Melkiti u Damasku izabrali prokatoličkog kandidata Kirila VI Tanasa za antiohijskog patrijarha, ali vaseljenski patrijarh Jeremija III će poslati svog kandidata, Silvestra. Melkiti se tako dele na Antiohijsku pravoslavnu crkvu i Melkitsku grkokatoličku crkvu (papa je priznao 1729).
• 30. 9. - Osmanlije opsedaju Tabriz.

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 2. 10. - Građanski rat u jarubidskom Omanu: pošto je zbacio svog brata Saif bin Sultana II, novi imam je Muhammad bin Nasir - dok se Saif ne vrati 1728.
• 11. 10. - Bitka kod Shakar Khede: Nizam-ul-Mulk je porazio Mubariz Khana, nakon čega ga mogulski vladar priznaje za guvernera Hajderabada (do 1748) - začetnik je dinastije Asaf Jahi koji su nizami do 1948.
• 11. 10. - Umro korejski kralj Gyeongjong, nasleđuje ga brat Yeongjo (do 1776).
• 15. 10. - Otvoren Teatro Nuovo u Napulju (prva zgrada stradala u požaru 1861, druga radi 1864-1935, treća od 1985).
• 15. 10. - Jansenista Cornelius van Steenoven je posvećen za nadbiskupa Utrechta - papa ovo osuđuje u februaru, ali Steenoven svejedno umire u aprilu. Početak Starokatoličke crkve u Nizozemskoj.
• novembar - Urinarna bolest Petra Velikog je fatalno pogoršana time što je, navodno, zagazio u ledenu vodu da bi spasao neke mornare (umire u februaru).
• 11. i 16. 11. - U Londonu obešeni Joseph Blake zvani Plavokoži i Jack Sheppard. Čovek koji ih je uhvatio, istovremeno i kriminalac, Jonathan Wild, oporavlja se od Blakeovog napada prošlog meseca (obešen sledećeg maja).
• 26. 11. - Willem Mons, kamerher ruske carice Katarine, pogubljen nakon optužbe za proneveru i da je njen ljubavnik - glava je sačuvana u špiritusu.
• 2. 12. (kalendar?) - Mitropolit beogradski Mojsije Petrović izdaje Uredbu od 57 disciplinskih pravila za ispravljanje neurednosti koje je zapazio u vizitaciji ove godine.
• 7. 12. - Torunjski tumult: pogubljena su desetorica luterana, na čela sa gradonačelnikom Johannom Gottfriedom Roesnerom. Protestantska crkva, škola i štamparija su predate katolicima.
• 14. 12. - U Kini je po treći put kreiran položaj vicekralja Zhilija, ostaje do 1912 (provincija Zhili, Čili, je oblast oko Pekinga).

Kroz godinu

• U požaru oštećena pravoslavna Stara crkva u Sarajevu. (opravljena 1730).
• U Beogradu osnovana civilna bolnica.
• Cetinjski manastir je obnovljen nakon razaranja 1712.
• Među krajišnicima u Slavoniji (Koprivnica, Đurđevačka, Ivanićka krajina) raste otpor plaćanju kontribucije (poreza), delegacija ide u Beč da zahteva poštovanje privilegija.
• Nemira je bilo i među graničarima u dan. Vojvodini, pa je teret smanjen. Mersi u Banatu osniva zemaljsku miliciju za zaštitu kolonista od hajdučije.
• Dovršena izgradnja Blenheimske palače u Engleskoj.
• Centar Banjaluke izgorio u požaru.
• Bodroška županija ukinuta i pripojena Bačkoj (u članku se kaže da Bačko-bodroška županija nastaje 1802).
• Počela eksploatacija Rudnika, gde su dovedeni Sasi iz Erdelja, vadi se i prerađuje srebro, olovo i željezo.
• Arsenije Jovanović izabran za koadjutora, tj. naslednika patrijarha Mojsija.
• Župna crkva Majke Božje Karmelske u Kuterevu.
• Fahrenheitova temperaturna skala.
• Američki jasen stigao u Evropu.

• 23. 1. - Arsenije Glić, franjevac, pisac († 1773)
• 22. 4. - Immanuel Kant, njemački filozof († 1804)
• 7. 5. - Dagobert Sigmund von Wurmser, habsburški feldmaršal († 1797)
• 22. 5. - Marc-Joseph Marion du Fresne, istraživač († 1772)
• 2. 7. - Friedrich Gottlieb Klopstock, pjesnik († 1803)
• 10. 7. - Eva Ekeblad, znanstvenica († 1786)
• 1. 11. - Mihalj Šilobod, svećenik, matematičar († 1787)
• 12. 12. - Samuel Hood, 1. vikont Hood, britanski admiral († 1816)
• Dimitrije Sabov, osnivač gimnazije u Karlovcima († 1803)

• 7. 3. - Inocent XIII., papa (* 1655)
• 12. 3. - Ajuka, kalmički han (* 1642)
• 30. 5. - Petar Keglević, veliki župan Požege (* ca. 1660)
• 13. 6. - Toma Kovačević, povjesničar, kanonik (* 1664)
• 1. 7. - Johann Homann, kartograf (* 1664)
• 31. 8. - Luis I, kralj Španije (* 1707)
• 6. 10. - Charles Rivière Dufresny, komediograf (* 1648)
• 29. 10. - William Wollaston, engleski filozof (* 1659)